O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

За МИ 2

страха почело збацивати стару и с много више смелости него до тада захтевати нову одеђу. Карактеристичан је, у том погледу, један факт. Кад су, по паду либерала, дошли на, владу напредњаци, догодила се зајечарска, буна. То је било само па две године и нешто више по доласку напредњака на власт.

Влада напредњачка, која беше на управи земље, не хтеде примити на себе задатак око угушења буне. У тај посао прваци напредњачки у влади не хтедоше заложити ни свој ни сав странкин ауторитет. Држим да је то био утицај новог времена, јер као што знате буну је угушила влада Николе Христића. А ова влада беше влада ад ћос, до душе боје напредњачке, али карактера чиновничког. По свршеном послу одмах се уклонила с власти.

шШ

О странци напредњачкој г. Стојановић је такође говорио.

Навео је да је напредњачка странка основана 1880. год. и да је по идејама била конвервативна. Вели да је сасвим «у почетку имала у својој средини најбоље политичаре и писце српске: Гарашанина, Пироћанца и Новаковића» (стр. 82). Не улазећи у оцену књижевна рада, ова три покојника, може се рећи двоје: прво, да их је та странка имала у својој средини не само у почетку него и доцније, јер су сва тројица помрли као напредњаци: Пироћанац на 17 година, Гарашанин на 18, а Новаковић тек на 35 година по оснивању странке; а, друго : ако се свачији рад цени по резултатима, чини ми се да се не може рећи, да су они били најбољи политичари српски.