O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

ма ВИДА не

нити се тим фактом може правдати његово одвајање и стварање засебне странке. Правећи пакт са напредњацима 1901. године, радикали се не беху одрекли ни једне тачке свога програма. Они су тај пакт сматрали само као једну гтапу, која ће земљи дати могућности да се опорави од ранијих трзавица и спремити терен за даље извођење радикалног програма. «Сваки добитак ма какве слободе очевидно олакшава целу борбу». То су речи пок. Светозара Марковића (Општина, стр. 188). Ја их цитирам баш због самосталаца, пошто један од ледера њихове странке тврђаше да су они ти који треба да наставе покрет, који је пок. Светозар запо чео. Одвајајући се од радикала у моменту радикално-напредњачког пакта и баш због тог пакта, који нам је донео нов устав, самосталци су показали да је њихова странка далеко од тога да разуме један принцип, који нас учи да у политици не треба, у даном моменту, тражити оно што је најбоље већ оно што је могуће најбоље.

На сличне комбинације радикали су пристајали и раније. Тако на пример године 1896. они су такође примили владу по паду Новаковићевог кабинета. Сви чланови те владе беху радикали само не њен председник, 5. Симић, који не само што није био радикал него је раније председавао једноме антирадикалном кабинету (1894), који је краљ Милан довео на управу земље, пошто је оборио радикални кабинет Саве Грујића") Ни Љуба Живковић

7) Кабинету Ђ. Симића из 1896. г. морам одати за-' служено признање, јер не само што је тај кабинет водио једну одиста праву националну политику (г. Симић бете тада уједно и министар иностраних дела) и што је поправио много зло, које ранији реакционарни кабинети у земљи учинише, него је и сам г. Симић, лично, био потпуно лојалан према радикалима и општој политици њиховој.