O predstavničkoj vladi

увиђавност и вештину, или оно што је овима сасвим противно. И опет, ако је који народ изоставио, или ако због спољашњег притиска није био у власти, да сам себи устав даде, покушавајући да досвочи свакоме злу чим би се око појавило, или чим би они који од њега страдају, добили снате да му се одупру, — то закашнење поаитичног напредка јесте бев сумње велика штета за народ, али оно ипак не доказује, да оно што се нашло као добро за друге народе, не би и за тај народ добро било, па да неће бити добро и онда, кад би он мислио да то може усвојити. (0 друге стране, не треба, заборавити, да политична машинерија не ради сама од себе. Као што су је људи најпре направили, тако је људи, и то обични људи, морају и у радњу поставити. Њој треба, не њиховог простог одобрења, него њиховог активног учешћа; она се мора удесити према, способностима и својствима онаквих људи, какви се на расположењу имају. То предпоставља "три услова. Народ 54 воји је облик владе одређен, мора бити вољан да прими тај облик, или бар не треба да буде толико одвратан од њега, да се несавладиво одупире његовоме установљењу. Народ мора, даље, бити вољан и способан, да чини све што је нужно, да би се исти облик владе одржао. Тако исто мора он бити в0љан и способан, да чини што се од њега иште, да би тај облик владе својој дели одговорио. Реч „да чини“ мора се ту разумети у ономе смислу, у коме она вначи уједно: и да се не чини што не треба, а да се чини што треба. Народ мора бити способан, да испуни услове радње п услове само-ограничења, који су нужни било да би се одржао уведени устав, било да би се овај поставио у стање да одговори онпм целима, за које он треба да ваља, па да му се нека вредност призна. Нема-ли ма кота од тих услова, облик владе не може бити добар за посебан случај, па ма колико наде [ да би иначе давао,

| —=