O predstavničkoj vladi

пина

259

ција нису само за ту цељ, па ма колико да је ова важна. Али, оно мишљење показује и веома непотпуно разуме-_ вање начина, на који народне установе могу послужити као сретство за политично васпитање. Жалосно је оно васпитање, које незналипу са незналицом удружује, па им оставља, да сами, бев потпоре, као по мраку пипају и траже пут који би их знању водио, ако би им до знања, стало било, или да се без знања помажу, ако за знање не би марили. Оно што треба, јесте сретство којим се може учинити, да незнање позна себе, па да постане способно да се знањем користи, да се духови који само

за рутину знаду, навикну да раде по начелима, и да.

осећају колико ова вреде; да се науче, да разне начине радње упоређују, па да својим суђењем оцењују који је најбољи. Кад желимо да имамо добру школу, не треба, да учитеља из рачуна изостављамо. Стара пословица; »„кавав је учитељ, таква ће и школа бити,“ важи онако исто за посредно школовање одраслих људи, као што важи и за школовање младежи у академијама и колегијама. Једну владу која покушава да све ради, упоређује г. Шарло де Ремиза са једним учитељем, који за, своје ученике сам све задатке њихове израђује; он може бити врло драг својим ученицима, али они ће мало од њега научити. С друге стране, једна влада, која сама не ради ништа, што би ко други учинити могао, нити икоме показује како шта да се уради, налик је на школу, у којој нема учитеља, но у којој посао учитеља раде сами ђаци који се никад учили нису,

17%