O predstavničkoj vladi

214

вршенији облик савеза није могао, као што знамо, да одтовори ни самој цели одржања савеза. Никада, ни у једном Европском рату, није могао он уздржати поједине чланове савеза од сјединења са страним силама противу осталих чланова савеза. И опет као да је то једини савез који је могућан међу монархијским државама: један владалац, који је дошао до своје власти путем наследства, а не опуномоћења, и коме се та власт не може одузети, нити се може учинити да он икоме за њено употребљење одговара, неће хтети одрећи се права да има засебну војску, нити ће трпети, да суверенску власт над његовим поданицима извршује не он сам, него друга која сила непосредно. Да би две или више земаља под монархијском владом могле сјединити се у снажан савез, чини се да је нужно, да оне буду све под једним истим владаоцем. Инглеска и Свотлендска беху такав савез за време које је протекло између сјединења круна и сјединења парлимената, а то око сто година. Џа и то беше у ствари, не помођу савезних установа, јер ових ни било није, него што је краљевска власт у обадвама уставама за већи део оног времена била скоро. тако абсолутна, да се спољна политика обеју земаља могла удесити по једној јединој вољи.

Под савршенијим начином савеза, у коме је сваки грађанин сваке посебне државе дужан покоравати се двема вла дама, влади своје сопетвенс државе п влади савеза, јасно је да је пужно, несамо да уставне границе власти свакој савезној држави прописане п јасно опредељене буду, него да и моћ за решавање спорова између њих не припада ни једној од двеју влада, нити пкојем званичнику што им је потчињен, него једноме суду који ће бити независан од обеју. У свакој држави савеза треба да пма по један велпки суд, и систем потчињених судова, пред којима ће се таква питања расправљати, и чија ће пресуда на посљедњем ступњу апелате пуноважна остати. Свака. држава у савезу, па и сама савезна влада, као и сваки