O predstavničkoj vladi

20:

која су, по мнењу држава, нужна, да би оне све благосове савеза уживале. Н. пр. за њих је од велике користи да њихова узајмна трговина буде слободна, а да се неспречује наметима и ђумруцима на граннци. Али, те унутрашње слободе неби могло бити, ако би свака држава имала право да одређује намете на- размену еспаша између своје области и страних земаља ; јер сваки страни производ који бин био пуштен једном државом, био би пуштен у све остале. И тако у треспубликанском савезу Амбрике савезна влада једина решава о свима ђумручким тариФама и трговачким уређењима. Даље, велика је угодност за све државе да имају само један систем новаца, и само један систем тежине и мере, а таква једнина, си= стема може да се осигура само, ако се савезној влади остави, да она те ствари уређује. Опгурност и брзина поштанског саобраћаја спречује се, пи његов се трошак

повећава, ако једно писмо мора да пролази руке читавог низа јавних пошта, потчињених разним највишим властима; добро је, дакле, да све поште буду под савезном владом. Али, у тим питањима осећања равних друштава могу бити различна. Једна од американских држава, вођена једним човеком (Г. Калкуном) који се, као спекулативан политични мислилац, показао претежнији од свакога који се на политичном пољу у Америци појавио, после писалаца „Федералиста“, тражила је да свака, држава може поставити своје уеђо противу ђумручких закона савезног сабора. Тај државник у једноме даровитоме списку, што је после себе оставио, и што је законодавна скупштина јужне Каролине дала печатати, и по свету растурити, правдао је то потраживање општим начелом, по коме треба дати мањинама битног учешћа у политичној власти, да би се оне заштитиле од тпраније већине, и да би се ова ограничила. У почетку овог столећа једно од питања која се најживље претресаху у американској политици, беше: да-ли власт савезне владе треба да се толико шири, и да-ли се она уставом то-