O proizvodnji ranog povrća u toplim lejama

61

леји, дбкле год то дозво.ш главнп усев, међу којим је салата као узрод расађена. Повремено копкање зем.ве дрвенпм шн.бком око салате, врло јој добро чинн; то је уједно чува од вашпца п медљнке. Ко бп доцнпје у млаким лејама гајпо салату, тај може онда п крупније сорте узетп, од којпх су најбо.ве: пириска, с тШволшм ивицом (rothkantige Раriser), Шведск а глава (SchAveclenkopf), рипа. Дражђанска (fruher Dresdener), иркос-глава (Trotzkopf), Пастрмка (Porellen) птд.; а њпх he морати 20—25—30 сантиметара раздалеко расађиватп. . Салата у опште не бпра земљпште; саземљом, у којој је главнп усев посејан плп расађеп, задово.вава се п салата, па било да је земља впше ђубревита, песковита плп глинаста то је салатп све једно; у свакој земљп она добро „завија", само ју НИ у ком случају не треба преко мере заливатп, јер онда хоће, не само да труне, него п ripe времена у семе да прорастп.

Пастрмка.

Од „бостана С( гајимо у топлпм лејама краставце п диње. Можемо рећн| да су краставци и дпње они усеви у топлим лејама, који домаћину највише задовољства, а баштовану највеће користп доносе.