O uređenju gradova
42
споменик не треба подићи на највише место, јер је по њега повољније, када посматрач може да добије какво више место за посматрање. У осталом оваквим украсима је место на ширим или мртвим површинама једнога трга. Посматрањем старих тргова уверићемо се, да се о овим правилима готово увек водило обзира и врло је занимљиво опазити, да је готово увек постигнут добар естетички утисак на оним местима, која су таквим украсима додељена с обзиром на по вољно развијање саобраћаја.
Праве улице са паралелним кућним лицима, геометријски правилни тржни облици, међусобни аксиални однос између улица и тргова или између улица и монументалних зграда и симетријска обрада, која се може врло згодно уметнички употребити у извесним случајевима, имају само тамо свога оправдања, где треба изразити моћ и снагу. У таквим случајевима је потребно, да се нацрти улица, тргова и њихових зграда складно изводе, или бар да односи тако буду уређени, да се зајемчи складно и хармонично извођење. Оваква постројења, у општа узев, не смеју бити и сувише велика. Праве улице не смеју бити и сувише дуге а правилни тргови не треба да су много велики. Геометријски и симетрични облици имају свога смисла само тамо, где се све њихово развијање /елним погледом може прегледати'). Али је потпуна бесмислица, геометријске облике као што су кругови, крстови, звезде итд. учинити основом целоме граду. Лепа решења, строго архитектонског правца, правилних основица, са правим и симетрично постављеним осовинама, оставили су нам у наслеђе мајстори из доба ренесанса, када је цветала његова висока уметност, али су нарочито за време бароко стила створена голема таква постројења, као што су величанствели тргови и дворишта пред катедралама, лепи замачни вртови, у које уводе дивне праве алеје, и господски споменични тргови са једнообразним фасадама. Ја Вас потсећам само на Трг Светог Марка и Рлахтеба у Мљецима, на тргове:
1) Оваква — строго монументална — обрада биу Београду била на свом месту при извршењу везе између нове: Скупштине и Двора. Преводилац.