Od života do civilizacije

102 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

—_____________________________________--——-—___ о

из животног механизма као све друге особине живе материје, не би такав био, већ би био нешто изван њега, што му је претходило и што га је саздало, што би значило порицање овог нашег психомеханичког покушаја.

Уствари то се питање не поставља, јер нема никаквог трага о томе како је живот постао из свога неорганскога градива. Не постоје простији и сложенији облици живе материје, као што би требало очекивати, да је прелаз неорганског света у органски био поступан, т.ј. да се живот изграђивао из мртвог света. Имамо само један облик живе материје, исто тако сложене у најнижих живих облика као и у најсложенијих. Питање њеног телеолошког изграђивања се не поставља дакле, кад уопште немамо никаквог знака по коме бисмо могли закључити о њеном пореклу. То је једно потпуно отворено питање још, а хоћемо да верујемо да неће за навек бити такво. Када бисмо имали доказа о поступноме прелазу неорганског света у живи, могли бисмо се запитати да ли има места једној психичкој моћи у једној подлози која је још на прекретници неорганскога света; могли бисмо се запитати, у коме тренутку се та моћ усељава у органску материју или постаје из њег Али, понављамо, нема трагова о еволуцији живе материје, која није еволуирала, већ су еволуирали живи облици које она изграђује. Чињеница је ова: само нам је позната жива материја на високом ступњу развитка, управо на једном једином ступњу, са свим атрибутима живота. Та је чињеница непо-