Od života do civilizacije

живот и мисао 118

ни

људску цивилизацију, већ стари искусни мајстор, који је имао само да на новоме пољу примењује методе већ окушане необично дугим и стрпељивим искуством.

Изучавајући живу природу, ми уствари изучавамо свој дух; нагињемо се над њу да бисмо се У њој огледали. Изучавајући чудесну историју живога света, видимо шта је наш дух био кадар остварити, видимо га на делу, упознајемо се са његовим методама и стремљењима. Гледајући га у прошлости, назиремо га у будућности.

Кад човек успе да у својим делима види природу, а у природи своју мисао, он тада обухвата једним схватањем природу и цивилизацију, за њега нема више преграда између природнога и вештачКога, духовнога и материјалнога., Он долази до схватања да је његова мисао исходна тачка оне најзначајније природне моћи која је остварила живи свет, да је њега природа изабрала да настави Њено дело. Тада човек са другом вером дела, сма-» трајући људску културу, не нечим вештачким што нас удаљује од природе, већ продужењем великог дела њеног, природним изданком нашега бића.

Човек је у томе смислу изабраник природе... за неко доба бар. То је антропоцентризам 7 Јесте, човек, мисаони човек, човек стваралац заузима изузетно место у живоме свету; он је његов последњи производ и највиши члан, он је извршилац највиших стремљења живе природе. Уосталом и зоологија је човеку дала највише место, ставивши

Од живота до цивилизације 8