Od života do civilizacije

живот и МИСАО 115

НП У

Ж

Сматрајући људску образованост једним 06ликом еволуције живога света, обухватамо једним махом природу и људски дух, стављамо људску образованост на праву висину њену. А како је она дело малога броја изабраних, то схватање нас води ка племенитоме култу великих људи. Нестаје у исти мах у нама оне личности са два лица, која се одмењују према томе да ли се обраћамо природи или култури. То двојство претвара се обично у једностраност. Не сматра ли се изучавање материје битно различним од изучавања духаг То је једна од кобних последица недоследнога материјализма. У своме монизму, уместо да доследно повеже природу и културу, дух и материју, материјализам је, прогласивши то начело, акапарирајући дух, деловао у супротном смислу, одвојивши оно што је имао да уједини. Монизам је остао чисто начелан: својим механистичким схватањем духа није ништа постигао, а материји је одбио да призна одлике које јој иначе приписује у механизму духа. То је спречило да се искористи добра страна доктрине, а то је да омогући нашем духу да све сахвати као целину, да У њему завлада монизам. Уместо тог рационалног јединственог гледања на свет, које је имало да замени оно јединство што га је давала божанска промисао замишљана у осНови свега што постоји, створио је у нама преграду између онога што је имао да уједини, Стога 86 можемо гледати истим очима све што видимо. У нашем духу су преграде на подоб људским стру-

дж