Od života do civilizacije

ЕВОЛУЦИЈА И РАЗВОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 68.

Осим тога, вишећелијска грађа захтева неко нарочито уређење организма, не само да би се нешто ново тиме унело, већ и да би се могле сачувати оне основне одлике живота које се налазе већ у праживотиње. На пример, у вишећелијскога организма састављеног из многих дубоких слојева ћелија, ове се не могу хранити нити снабдевати кисеоником непосредно из своје средине, као што то чини амеба, већ су потребни апарати, као што су апарат за крвоток и апарат за дисање, да би се те размене ћелија са спољашњом средином могле вршити. Према томе, еволуција се једним делом састоји у стицању уређења да би у сложеној грађи вишећелијскога организма могле да се обављају старе основне особине живота, т.ј. да би могло бити сачувано оно што се налази и у најпростијих живих облика. На другој страни, опет, еволуција се састоји у развијању и усавршавању тих истих основних животних својстава. Према томе, еволуција живих бића није уношење нечега начелно новога, већ зајемчавање и развијање основнога и првобитнога, новим механичким уређењем.

Еволуцију живога света можемо оцртати овим одликама. Она је поступна; она је изразито личног, индивидуалног карактера; она није у основи својој утилитаристичке природе, у томе смислу што се не врши у смислу све веће животне способности за борбу, и дуговечности јединке и врсте. Еволуција се састоји у остварењу техничког усавршавања живога бића, на програмској основи основних од-

лика живе материје: што потпуније развити те