Od života do civilizacije

64 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

—||___ ___ не

одлике, постићи један механички идеал. Еволуција има још једну одлику, а то је, да тај њен идеал не излази из оквира јединке и њених интереса: она је не само својим пореклом већ и својим тежњама индивидуална; у њој нема „моралног“ елемента, т.ј. обзира и усавршавања у погледу целине, заједнице живих бића, као што је има у погледу јединке. На то питање ћемо се даље вратити, а сада да видимо да ли се сличне одлике налазе у еволуцији људске сврховитости, у нашој цивилизацији.

Шта је то цивилизацијаг Она се оснива на извесним елементима нашега духа који имају одлику еволуисања. Јер цивилизација је нешто што не постаје одједном, већ што се постепено развија; дивљи човек је постепено, преко нижих ступњева образованости дошао до виших. Да видимо који су то елементи, да бисмо могли закључити о природи цивилизације; јер оно што нема особину еволуисања у основи својој, примарно, што је само повлачено еволуцијом других елемената, што се може налазити већ у првобитног човека на високоме ступњу, нећемо, сасвим природно, сматрати да нам може послужити на дефиницију цивилизације.

Већ летимичан поглед на образованости што су се нанизале од преисторијских времена до данас открива да је најистакнутија црта њихова: развој „људскога знања и искуства. То је можда једини елеменат који се провлачи кроз све образованости, који млађе примају од старијих, надодајући своје искуство ономе које су примиле од других. Знање