Od života do civilizacije

94 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

својим творевинама, биљним и животињским светом, већ једном изменила земљин лик. Свршивши, вероватно, у човека оно што је могла“ постићи од свога идеала, она је изишла из њега, и функцијом његове интелигенције продужује сада свој рад, обуздавајући, изван граница организмових, неорганску природу, њено градиво и њене силе, на постизање сличних сврха за којима је тежила у самоме организму. Отуда она дубока сличност између биолошке еволуције и ње-, ног идеала, и еволуције и идеала културе. Човек биолошким сретствима није завладао ваздухом, није добио, као птица, крила; заменивши своје поље рада спољашњим светом, она моћ која је птици дала крила почела је деловати да то надокнади другим путем. Човек је полетео. Полетео је на основу истих механичких принципа као и птица. Ваздухопловство ће се усавршити кад буде погодило у своме тражењу све принципе птичјег лета т.ј. кад буде нагомилало искуство старога мајстора биолошких остваривања.“ То не значи да човек не може и превазићи природу, ако не са чега другога а оно стога што је живо биће истодобно решење многих техничких проблема које човек решава одвојено и независно једно од другога. Живо биће је сплет врло различних машина. Па и као такво, живо биће је у многоме још узор човековим техничким остваривањима. 5 основном питању технике, као што је трансформатор енергије за добивање механичкога рада,

# а -Т,. Таџетпе, Аманоп пафитеје. Рот, Рат, 1931.