Odabrane komedije Tita Makcija Plauta
_ ТРОГРОШНИ ДАН. 151
Сикофанта. Како, зар баш тиг
Хармид. Ја, ја.
Сикофанта. Ама је ли баш ти исти“
Хармид. Јесте.
Сикофанта. Баш ти главом“
Хармид. Ја, ја, кад ти кажем: ја сам Хармид.
Сикофанта. Ама баш ти исти“
Хармид. Ја сам. Вуци се одавде!
Сикофанта. Е, онда си задоцнио, и држи се добро и од мене и од нових едила.
Хармид. Шта, ти си још безобраван“
Сикофанта. Нека ме богови убију ако бих за тобом зажалио да си још одавно погинуо. Ја сам за ову ствар добио новац, а ти можеш ићи бестрата. Идем да јавим ономе који ми је дао три гроша, да је пропао. Ја одох, а теби желим свако зло и несрећу. У зао час дошао, Хармиде. (оде).
ТРЕЋА ПОЈАВА Стасим. Хармид
Ставим. (посрће) Стасиме, пожури се, брзо хајде господару —- немој да страдају леђа због луде главе. Брзо, потрчи, већ је одавно како си отишао од куће. Чувај се: може нешто да те потражи господар, па ће те убити као вола. Само напред! Е, Стасиме, јеси пропалица: па ти си у кафани, квасећи тушу, заборавио прстен! Брзо се врати и донеси та, док још није доцкан!-
Хармид. (за себе) Овај мора да је ишао код жишка у школу: тако се претура кад иде.
Стасим. Отасиме никакви човече, зар те није стидг Зар си изгубио памет после две-три чаше: зар се још надаш да нађеш прстен код оних добричина, који никад не дирају у туђег Ко ти ту све није био: Хирух, Керконик, Кримно, Криколаб, Колаб — све обешењаци, са вратовима и ногама изеденим од конопаца и ланаца; сваки би од њих могао да украде опанке човеку који трчи. у
Хармид. (за себе) Тако ми богова, права лоужа! ~