Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

- ХВАЛИСАВИ ВОЈНИК. 177

Оцеледро. Јесам.

Перитлекомен. Е сада иди зови свога господара. Оцеледро. Ама, Периплекомене, заслужио сам да ме пребију. п признајем да сам ти увредио гошћу, али сам мислио да је то наша, госпођа, а њој сам ја одређен ва чувара. Кад из истог бунара, два пута заграбиш исту воду па ни та вода није тако налик једна на другу као што је наша Филокомазија налик на твоју гошћу. Признајем и да сам гледао кров твоју баџу. Видео сам где се љубе, али сам мислио да је то Филокомавија. Сад тек, кад сам се уверио како стоји ствар, видим да сам погрешио. Али то нисам учинио намерно.

Перитлекомен. Ниси намерно, али је безобравлук. Роб мора добро да пази и шта види, и шта ради, и шта говори.

Сцеледро. Ако од данас писнем ма и једну реч,. чак и о ономе што врло добро знам. уби ме слободно: ја ћу ти сам доћи да ме разапнеш на крст. А за" ово ми опрости, молим те.

Периплекомен. Хајде, на послетку, нека те ђаво носи — верујем ти да ниси учинио намерно, и опраштам ти.

(Оцеледро. Нека те богови за то награде.

Периплекомен. Само од сада, ако ти је живот мио, језик за зубе: што знаш, да не знаш, што видиш, да не видиш.

(целедро. Хвала ти, тако ћу и да радим. А јеси ли ми сад опростио;

Периплекомен. Одлази! (Перитлекомен уђе у кућу).

Сцеледро. Овај ће да ми подвали. Прави се да ми је, бајаги, опростио, а овамо чека да се војник врати, па да ме онда ухвате на легалу. Аја — не“ хватам се ја на ту удицу! Боље је да ја утекнем или да се сакријем за који дан, док се овај лом мало не стиша и док се не одљуте. (оде)