Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

196 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

гополинику). Мако си увек мислио да су ти други. робови вернији од мене, ипак ти за све најлешше захваљујем. И кад бих се ја питао, много бих више. волео да будем код тебе роб, него ли ослобођеник. код неког другог.

Пиреополиник. Море, знаш да ми је чисто дошло да. те задржим!

Палестријон. Да се ниси шалио! Рекли би ти да си лажов, и да немаш карактера, да си спао на мене једнога. Кад би часно и поштено могао да ме вадржиш, ја бих ти то и сам предложио: али пошто. не може да буде тако, немој о томе ни да говоримо. Дакле, у здрављу!

Пиргополиник. Хајде, само пожури. (Палестријон оде) Е досада, сам увек мислио да, је ово најгори роб, а види, молим те, како ми је веран и одан. На крају крајева, глупо сам урадио што сам та пустио. А. сада је већ крајње време да потражим моју дратану. Ено, баш се отварају врата.

ДЕВЕТА ПОЈАВА Ропче. Пиргополиник

Ротче (говори са собом). Добро, знам већ, доста сте ми говориле. Наћи ћу га, па да је исподљ. земље.

Пиреотолиник (за себе). То овај мене тражиг Да му приђем.

Ротче. Аха, баш тебе тражим. Здраво, најлепши, најслађи човече, љубимче богова.

Птраополиник. Којих богова

Ротче. Марса и Венере.

Птргополиник. Духовит дечко!

Ротче. А сада уђи унутра — она те преклиње, чезне за тобом, тражи те, нада ти се. Немој да је, јадницу, мучиш. Што стојише Што не уђеш унутраг .

Итреополиник. Ево ме. (уђе у Периплекоменовјј кућу)