Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

НАПОМЕНЕ

(први број означава страну, други број ред)

АУЛУЛАРИЈА

2, 1. Стари нису имали позоришне листе, ла би из ње сазнали извесне потребне податке; због тога је свакој комедији претходио пролог, који је говорила каква личност из комада, или какво божанство (нпр—домаћи лару Аулуларији, или звезда Арктур у Конопцу, или Меркуру Амфиштруону, итд) или какав било глумац. Пролог, у Плаута, уводи публику у догађај који се у комедији преставља.

2, 2. Лар је божанство које чува кућу, заштитник куће (отприлике одговара нашем домаћем свецу, слави), Свака кућа има свога лара, коме приноси жртве (вино, тамјан, венце, понекад ситну стоку, итд), али су постојали и јавни лареви: заштитници поља, путева, улица, квартова итд.

2, 24. Церерин дан је празник богиње Церере (6. априла). Церера је богиња пољске плодности (сродна, и доцније изједначена, са грчком Димитром); њен празник (као уопште пољски празници код свих народа) био је врло весео и разуздан. О „Церерином дану“ било је ноћних обреда (утШае) и оргија.

4,5. „Ништа ми друго не остаје него да се обесим“: у латинском, од речи до речи: „да се обесим и тако од себе начиним дугачко слово“. То „дугачко слово“ (Шега Јопра) било је Т, које је, у старој латинској азбуци, било много веће од осталих слова.

4, 17. Богаство Филипа (маћедонског краља) и Дарија (персијског краља) ушло је било у пословицу (и један и други ковали су златан новац). У старом веку био је са свог богаства чувен и Крез; од земаља Индија, Арабија (у ! веку после Христа), Црвено море, Либија (Африка) итд.

4, 37. „Из општине јављено је да ће се данас делити нован“. У демократским државицама старога века, нпр у Атини (где се дешава оригинал Аулуларије) извесни државни приходи делили су се свима пуноправним грађанима.

5, 14. Напади на жене чести су у класичној грчкој и византијској књижевности. У класичној књижевности најстарији незадовољник био је Симонид са Аморгоса, од кога је остао познати фрагменат „два су данау животу жене најбоља: кал се уда, и када је изнесу“ (са чим се чудновато подудара Вукова пословица 1093: „двапут је чоек у свом вијеку весео: првом кад