Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

-208

ничкој композицији, спадају међу најбоље ствари из античке лирске поезије. У преводу се његова пуна лирска вредност, разуме се, не може осетити.

127, 8. Амор је божанство љубави, и обично се преставља као леп, али несташан и јогунаст дечко.

127, 17. У богатим кућама кодстарих било је веома много робова, и сматрало се за ствар отмености и господства да се за сваки посао употреби нарочити роб. Дама о којој говори Плаут још је доста скромна када има само једну робињу да јој чешља косу: богате Римљанке за тај посао могле су држати и по четири робиње, као што се види на једном рељефу што нам је остао из старога века.

130, 2. Ове Лисителове речи упућене су пре публици, него Филтону (који је Лезбоника свакојако морао познавати). Види шта је речено уз стр. 85, 28.

130, 23. Стари су се после купања мазали мирисима. Купатила код старих била су лепа и често веома раскошно удешена (хладни, млаки, топли басени, одељење за пару, за масажу, за разне игре) и јефтина (купање је било 5 до 10- пара динарских, и мање).

122. Заветина, празника у славу богова, који су се завршавали гозбом, било је код старих исто онако као и код нас. Јело се у порти, за столовима, шта би ко донео за себе и за друге, и сваки би сео тамо где би му било најпогодније или где би нашао места. О клијентима, који доносе част својим патронима види примедбу уз страну 52, 16.

138, 11. Ахерунш (у Симе Милутиновића и Драгише Станојевића Ахерон) је доњи свет.

138, 28. Алузија на јемство, које је Лезбоника коштало 1000 драхми (вили горе, страну 131).

134, 18. Стари су веровали да постоји такав улазак (неки су држали да је он у Либадији, у Беотији, или код Куме у јужној Италији) и сматрали су таква места за особито несрећна и опасна.

134, 36. Капуа је, у Ш веку пре Христа, била најнапреднија и најлепша варош у богатој Кампанији, чувена по раскошном "животу и богаству њених граћана. Она је држала страну Ханибалу, чија је војска у њој провела неколико лепих, али разузданих месеци, („Капуа је за Ханибала била Кана“) и дала Римљанима врло велики отпор. Римљани су је, најзад, освојили и страховито казнили ; становништво је већином продато као робље. Филтонова примедба је свиреп сарказам на рачун некада богатих и разнежених Кампанаца, и на муке и трпљења која сала имају да подносе.

185, 22. Робови су, ако би били вредни и ваљани, могли имати своју уштеђевину, која се састојала из новца зарађеног и из поклона. Са том уштеђевином могли су се они с временом откупити. Упор. уз стр. 18, 9.

136, 35. Млади људи који нису били задовољни са животом „или компромитовалн свој положај у друштву, радо су, у времену