Odbrana Kosovoga polja : 1915 g.

10

И ако сам врло добро знао какве ме тешкоће чекају сада код Трупа Нове Области, према ситуацији у којој су се налазиле, као и какву моралну одговорност примам на себе у тако судбоносном тренутку, ипак сам био задовољан да не седим скрштених руку као до сада, скоро читаву годину дана, него да бар штогод могу допринети у корист угрожене отаџбине. Из Крагујевца до Краљева дошао сам са породицом железничким возом, ту породицу оставио, где ју је затекла и окупација непријатељске војске 1 , а ја продужио аутомобилом доста рђавим путем до Митровице, где ме је чекао засебан железнички воз. У Митрсвици сам сазнао, да се ђенерал Дам. Поповић овога дана хтео да крене са штабом из Скопља за Приштину, због чега сам му одмах телеграфирао да се не креће, него да ме сачека у Скопљу, те ме. он тамо и сачекао. Кад сам стигао на железничку станицу у Скопљу 8. октобра у 1 час јутра, затекао сам ђенерала Поповића са оперативним делом штаба на станици у железничком возу готовом за полазак у Приштину, куда ie други део штаба раније већ био уп\ћен. Чим сам стигао, одмах сам затражио да ме ђенерал Поповић упозна са целом ситуацијом. Као објашњење целокупне ситуације ђенерал Поповић ми је прочитао своју јучерашњу Заповест

1 Породпцу сам повео из Крагујевца због тога, што је Крагујевац у то времс већ бно угрожен. А у Краљеву сам је оставно због тога, што је са собом нпсам могао водитп, а надао сам се, да he нам савезници прптећи у помоћ пре но што непрпјатељи доспу до Краљева, II при свој овој нади нпак ми је растанак са породицом тешко пао на срце као што је пао н њој.