Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

"посао ва званичан, за које не треба особено плаћати и давати засебне награде. Господин Министар

се са, "мном сложио, и ТОМ приликом остало је на

миру државној каси. преко 2000 динара. -

Да видимо сад, како г. Стојан М. Протић стоји

са својим примерима несебичности, кад је онако журно похитао уда спасе РЕПУ касу од 1 -очевидне — пљачке“.

Док је постојала · вемљомерска, школа, поред других предмета, предавао се као главни предмет и пореско уређење и извршење закона, о порезу. Године 1893, кад су се ученици вратили са катастарског премеравања, требала су да отпочну предавања, и 24 септембра, катастарски је одбор поднео предлог да се отпочне рад у школи. Овом приликом, тадањи председник Пореске Управе, г. Стојан М. Протић, изјавио је председнику катастарског одбора г. Љуби Николићу, члану Пореске Управе, да он жели да буде хонорарни наставник у тој школи, да предаје пореско уређење и закон. Господин Николић унео је то у одборски предлог, и после неколико дана предао је г- Протићу, да, као председник Пореске Управе, поднесе на одобрење г. министру. Господин Ст. Протић похитао је и господину министру поднео предлог и своје лично постављење, за хонорарног наставника земљомерске школе, са 2 часа недељно и месечним хонораром од 60 динара.

Као хонорарни наставник, г. От. Протић је врло ревносно и уредно изузимао месечни хонорар, а часове школске није никако посећивао. После 20 Фебруара идуће 1891 године, управа те школе, не могући више трпети таквог неуредног наставника, који за четири месеца није држао ни једно једино предавање у школи, и ако је више пута позиван да испуни своју дужност, доставила је г. министру и тражила, да се исти као немарљив уклони и постави друго лице. После овога, 96. Фебруара, прет-

луде валуте залива идеја

ЗиО рта мане деди

ђ ђ