Odlomci iz opširnog dela "La Balkania e la Jugoslavia" : od Božidara Nikašinovića : prevod sa italijanskog. Sv. 1

а ањ ге стенцее

ne

ot прими зетси-пммитн зри = то Zana MS ~ паж и јаје

5

кције од тадашњег аустрискога шефа владе — Метерника. Поред осталих инструкција добио је и ову:

„Нарочиту пажњу обратите на кашолике, јер они су ћуприја, преко које ћемо ми на Балкан ући.“

Тај, још тадањи, темељ аустриске балканске политике био је доцнија основа окупацији и њезине владавине до данашњега дана. Католичанство је било ћуприја за аустриско продирање. Данас Србија мора то јасно видети и осећати. |

Скоро у исто доба, када је Аустрија економско-стратегиски почела на Балкан продирати, положила је темељ и политичком продирању. Поред економних агената морала је имати и политичке агенте из своје државе. Ти агенти морали су бити бар по језику сродни са српским народом на Балкану. За тај циљ изабрало је Хрвате. По званичним аустриским статистикама Хрвацка је бројала нешто више од пола милиона становника. Требало је повећати. Године 1867. помађарени Словак Деак спровео је познато поравнање, те је постала дуалистичка монархија, а годину дана доцније, 1868. учињено је поравнање између

Угарске и Хрвацке, те је тако постала 'ТГроједња Краљевина

састављена из Хрвацке, Славоније и Срема, који је био саставни део Српске Војводине. (Пошто је пропала дуа-

· листичка монархија, пропало је и оно Поравнање из год.

1867., а аналогно пропало је и оно Поравнање из године 1868. 'Троједне Краљевине требало је нестатии узпоставити независне јединице, из којих је она и састављена била.)

Загреб је требао бити културни центар за Балкан. У њему је исте године подигнуто свеучилиште „Фрање Јосифа.“ А као мецен (што у ствари није био) истакнут је Јураја Штросмајер, који је основао Југословенску Академију Наука, којом су управљали скоро сами бискупи и каноници. С тога данас Хрвати и хоће да доказују, да је центар те клерикално-аустриске Југославије у Загребу. Нека им буде.

Ниједан део српскога народа није прихватио тај териториални назив, који је био темељ аустриске политике однародовања, Штросмајер је под маском великога „Југословена“ одлазио на Цетиње иу Београд; уствари је то била мисија аустриске политике. Тадањи књаз Михајло је био духовит човек са даљим погледима. Јавна је тајна била, да је он полагао право на српску Босну. Врло јако боде свакога Србина у очи ови хронолошки догађаји: 1867. поравњање између Аустрије и Угарске; 1868 поравнање између Угарске и Хрватске; исте године полагање темеља