Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

29

бесправно обављају. Г. Алимпић ми је одговорио: да је за такву радњу потребна преставка суда општинског, коме они по закону морају такве услуге чинити, а по представкама приватних лица не могу никога за бесправан рад кажњавати. Знајући да општина неће чинити никакве кораке, замолим га да његови органи приведу и саслушају свако такво лице, па да га са саслушањем спроведу кривичном одељењу општинског суда. Г. Алимпић ми је ту молбу испунио, и једнога дана имали су сви квартови посла са овим лицима, саслушане су спрово-

дили општини, а ова по пријему акта одмах их је пуштала да иду, да продуже рад, да не дангубе!!...

Кад и то чудо видех, онда сам одмах упутио општинском суду акт, којим сам тражио да ми изда уверење о томе: Шта је суд радио по свима мојим до тада упућеним представкама, је ли, на основи своје

сопствене наредбе, упућене грађанству, ма једно једино лице казнио, које бесправно носи ђубре“.

И суд општински издаје ми следеће уверење: Краљ. Срп.

Суд Општине Београдске Кривично Оделење

Бр. 8647.

16. септембра 1910 год. Београд.

На молбу Петра Марића, концесионара, овд. суд београдске општине издаје му ово:

Уверење: Да је по доставама Петра Марића, концесио-

= Види наредбу суда од 10. септембра 1909. г. ле 26375.