Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

81

три хиљаде месечно зараде а за покриће расхода треба ми 4800—5000 динара. Дошав у општину (председника није било, јер је г. Главинић дао оставку) пријавим се једноме часнику, и изложим му своје очајно стање. Дотични господин ми на то рече: „Ту концесију дала ти је ранија општ, управа, она ти је дала, она ју је, како изгледа, са нарочитим планом и упропастила; него ти поднеси акт судуи тражи накнаду за раскинуће уговора и досадањи губитак.“ — Па да лиће општински суд пристати на то 2“ — „Буди умерен у захтевима, па ће морати пристати, јер сви видимо да те уговор дави и да трпиш губитке.“ Опростивши се с њим помислих : Е хвала Богу, нађох котву спасења! Одмах сам написао акт ове садржине :

Суду Београдске Опшшине

Уговором, који је између мене и општине Београдске закључен и потврђен код кварта Варошког о. Септембра 1909. год. М 15780. дала ми је општина у закуп своје право на изношење ђубрета из варошких домова, као искључиво право општинско, као повластицу, а на основу одборске одлуке од 15. Маја пр. год. АБр. 2047.

Обим те повластице дат ми горњим уговором у закуп садржи две обавезе за суд општински:

1. Да само ја могу износити ђубре из варошких домова, и да то не може нико други радити као посао, а да сопственици имања могу износити сами ђубре, а не преко другог (тач. !. и 14, пра-