Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

56

нема никаквог утицаја на раскинуће уговора, општина није ништа одговорила.

Да је овај уговор био у важности, потврђују и законски прописи, који о постојању уговора го·воре. По 5 531. грађ. зак. уговор је закључен онда кад једна страна што обећа а друга то прими или се изјасни да прима. А по 5 532. грађ. зак. ' ово обећање и примање може се учинити не само речима него и другим знацима, а и самим делом, које вољу показује. Према овоме, баш и да је иступањем Костићевим из ортаклука егзистенција уговора била доведена у питање, овим, што је горе речено, уговор би се вратио у првашње стање.

У акту бр. 30.207, на који се заступник тужене општине позвао, да би доказао како је Марић одбијен од тражења, изложеног у акту упућеном општини 11. марта 1910. год. којим изјављује да одустанком Јевте Костића од уговора, прима обавезе по уговору на себе, у том акту стоји решење одбора општинског, којим се Марић одбија од тражења у колико се оно тиче његовог ортака Костића.

Ово решење одбора општ. по генералности својој и нејасности не може се односити на главну ствар: постојање уговора, јер о истом није никаква одлука ни донета. Ово решење потекло је услед акта Јевте Костића поднетог општини, у коме овај изјављује, да одустаје од свога акта, којим је тражио, да се раскине уговор, закључен између њега и Петра Марића с једне и општине с друге стране. Овим решењем општ. одбора још јасније се дока-