Omer i Merima : tragedija u pet činova

-

И стари за то, па и остари, Та види само (руком по коси) ОВЕ курјуке, И (руком по лицу) ове боре види свуда! За тебе ћу је ја испросити.

0. Окан' се тога, мајко!

Хат. Послушај: Јединица, љепота, богата, Све благо своје теби доноси.

0. То није благо, мајко! Хат. и А да што 0. Већ оно што је срцу драго нам.-

А Фату с благом не ће срце ми, Већ Мериму са миљем. Е Хат (умиљато). - Срце, знам.

Ал' и то, срце, мајка добро зна

Што носи вријеме собом чудесно:

Непознавано миље оно ће

Са Фатом ти донијети у срце. (Одрјешито, свом збиљом)

И збиљу на ум. Пусти кмезање,

Јунака, мислим, родила сам ја! (Раздрагано, удари Омера по рамену)

У прошњу одмах мајка спрема се.

0 (запрепашћено погледа мајку). У прошњу7! Хат. Да! У прошњу, 0. Остави. Хат. По прошњи одмах купим сватове, 0. Не сватсве, већ укопнике. Хат. Гле!

Та човјек си, па буди озбиљав,

Кад мајка с тобом збори озбиљно

Разумпјеш ли, спријатељит“ се

С госпоштином, са великашима. 0. Не проси, мајко мила, недраго,