Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА ЕЊИЖЕВНОСТ 87

појетичног Сремца, слободне, уставне људе, где се о устројењу своје жупанијске слободе јавно саветују. Срце ми слободно куца, душа ми плива у радости, а осећања моја, која су данас једино слободна и народу посвећена топе се у духовном уживању.“ И тај занос у новом животу био је толики да су гости са стране довикивали ба лађе гостољубивим вуковарским Србима: „До године се да Бог даде овако у Призрену састали!“ У новим приликама, држање српских вођа, ои мећу аустријске Оциле и мађарске Харибде, двојако је. Готово све старији људи, поколење које је учествовало у 1848, велико чиновништво српско у аустријској служби, цела српска јерархија, патријарх са владикама, нагињу Бечу, а против Мађара. На Благовештенском Сабору, Ђорђе Стратимировић, Ђорђе Стојаковић, Јован Хаџић, Др. Данило · Медаковић, као и увек лоајални и консервативни црквени великодостојници, исто су тако аустријски људи колико и српски родољуби. = На супрот њима јавља се млади нараштај, || _ искључиво светован, слободоуман, независан и нас ,

ционално одлучан, нараштај који ће створити Ује-

_ дињену Омладину Српску и бити језгро будуће

народне странке. На челу тих младих људи стоји

· Светозар Милетић, који необично потпуно и снажно

: " ај вражава све добре и рђаве стране свога поколења и акти-

То је био „син својих дела“, даровит ђ · ван плебејац, који је својим говорничким ИТ ' ностима, својим политичким темпераментом 7. · потискао старије и познатије људеи ВА место ' неоспорног вође целога народа. Као ђак још у По· жуну и уредник Славјанке, он је био душа ондаш("њег омладинског покрета српског; у Буни ударао