Omladina i njena književnost (1848—1871)

по Ње

88 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је у Шајкашкој у звона на узбуну; обожавалац п следбеник Ламартина дизао је народ у име слободе, једнакости п братства, био поверљив ЧИНОВНИК Народне Владе „при особеним порученијама“, и аутор познате песме: Већ се србска застава Свуда вије јавно...

После 1848 учио је права у Бечу, као питомац Кнеза Михаила, и затим ушао у аустријску државну службу. И ако је служио у „Баховим хусарима“, „он не само да није ударио у назад, но шесетих година постао је одлучан слободњак са републиканским тенденцијама, одушевљен списима Мацинија, беседама Кастелара и подвизима Гарибалдија.

Када је дошао прелом од 1860 године, он је одмах постао вођа целе младе интелигенције, стожер око којега су скупљали сви ти млади адвокати, лекари, новинари, учитељи, ђаци, сви они који су гледали даље п више, све слободна и независна младеж гетит поватит. аллда. П ако плах; амбициозан, нетрпљив и ауторитаран, он је умео да стече симпатија за себе, да држи људе уза се, а нарочито да изиђе као идол народа. Један од младих људи, који су се поред њега, првом огледали у политичкој ватри, Г. Гершић, са поносом, много доцније, пише о њему: „као политички почетни имао сам част и срећу вршити службу крилног ађутанта уз Мплетића.<') На слици владара српских, издатој у Новом Саду 1860, Цар Душан представљен је са брковома и брадом Милетићевом. На омлалинској скупштини у Великој Кикинди, 1869, после једног његовог говора, један сељак му наивно п

~

1) Нова Искра, 1901, бр. 9., стр. 44): 5