Omladina i njena književnost (1848—1871)
.
ОМЛАДИНА И ЊЕНА. КЊИЖЕВНОСТ 89
дирљиво узвикује: укад умро, да Бог да те анђели у рај однели !< Исто је тако карактеристична, реч оног кројача Светозара Никетића у Увелом листну Јакова Игњатовића, који пред сликом Милетићевом уввикује: „Светозаре! Ох, слатки мој Светозаре! не дам за много, што се зовем Светозаром !«“ Милетић је постао предмет и народне и умет-
ничкс поезије. Она песма непознатог народног песника о усивом тићу“:
Светозаре, српски сине,
Ти си узор свију нас... постала је нека врста народне химне. Један од познатијих омладинских песника, Мита Поповић, певао му је:
Дигни барјак, наш Мојсије,
Ма“ нас лучом правде води
Просветином светом храму
И истини и слободи. И можда ни један српски јавни радник није лепше опеван но Милетић у оној прекрасној Змајевој песми Петнаести, Новембар 1879, испеваној на дан када је унаше горе златни Ле изишао из мађарске тамнице : а “ Ништавне су славопевке, Кад се враћа мученик : Диж'те децу из колевке, Нек' запамте његов лик! ·.. Ох, дижите децу данас Па им збор'те: «То је тај!» (Такви људи нису за 58 Већ за бољи нараштај.)
| ~ за Е : ј ТОВ жавани народи И тај тако популарни, готово осожазе |
гриску политику. човек започињао је нову, другаче српоку с Н. Он, заједно за младим поколењем држи, МЕ
5