Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 183

прославила и у српским крајевима. У Београду је прослава била '1! маја, у Друштву Србске Словесности, и том приликом Димитрије Матић држао је свечан говор у част словенских апостола. Исто тако, 19 маја у Сремским Карловцима била је свечана служба, а у вече словенска беседа. 1867 била, је словенска етнографска изложба у Москви, на коју се стекли Оловени са. свију страна, из Саксонске, Галиције, Чешке, Моравске, Крањске, Хрватске, Србије, Црне Горе, Бугарске. Самих Срба. било је 33, међу којима: Јован Суботић, Милан Ђ. Милићевић, Лаза Костић, Др. Михаило Полит-Десанчић, гроф Јанковић из Далмације. Један срлеки говорник, на свечаном банкету у част славенских гостију, позвао је браћу Русе да се сећају Косова и скорог решења словенског питања на ЈугоИстоку Европе. Лаза Костић је тада певао „Матушки Москви“, „Финик тици на северу“:

И наша нека види земља Словенског братства живи знак Нек разаспу кубета Кремља

По западу источни зрак.

Московски састанак одјекнуо је по свима словенским крајевима, и цео свет је гледао у њему не једну научну изложбу но политичку манифестацију _панславизма. Немачке и мађарске новине су срдито п ваплашено нападале на „словенске хаџије“, и они од учасника, из Аустро-Угарске који су у чему зависили од владе на брзо су осетили како се у званичним круговима гледало на хаџилук у Москву. Идуће године, Срби опет шаљу изасланство на једну словенску прославу, и то у Праг, приликом отварања новог чешког народног поворишта. Поред