Omladina i njena književnost (1848—1871)
190 ЈОВАН СКЕРЛИЋ А
љубцис“и „Славјани“ из 1848. Пре него што ступе у књижевну и политичку узајамност са осталим Словенима, Срби хоће да остваре ту узајамност пзмеђу разних делова свога племена, п не маре много да говоре о словенској целини, док се сами не осете као чврста целина. Место „Славјанског царства“ дошао је идеал „Душановог царства“, или сасвим практичне тежње. уједињење Србије и Црпе Горе и присаједињење Босне и Херцеговине двема слободним кнежевинама српским. Код оних који боље и даље виде јавља се идеја о једном заједничком раду свију балканских народа, са иде“ алом балканске конфедеративне републике.
На једној омладинској скупштини, виђен члан
· )младине Александар Сандић узвикнуо је: уја бам
=
рво Србин па после Словенин«, и то је била девиза Омладине. Ишчезава оно поколење које је сневало велики дан када ће самодржац руски Никола 1 моћи побости крст намунарету Аја-Сотије. Млађима се никако не допада она реч руског песника о потоцима који треба да се улију у словеноко море сдари су са тугом у ерцу гледали како има православних Срба којј, већма воле ка“ толичке Пољаке но једноверне Русе, и саблажњавали бу се када се либерална младеж окретала шизматичком и иноверном Западу, нарочито либералној Енглеској, и тамо тражила, симпатија и помоћи за дело ослобођења српскога народа.
_ Никанор Грујић је уто осуђивао то слабљење „славјанског“ осећања код младога поколења.
За њега су били „оруђе у туђим рукама они срп“
ски књижевници који замењују име славенско словенским, т. ј- крањским, и Славенство, које обу-
бх | | | |
а оазе