Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 193

Сви су услови били да тај романтични култ средњевековне прошлости ухвати јака корена код Срба. Нису биле то само романтичарске симпатије за поетична доба катедрала и љубавних судова. Срби су, као угњетен п несрећан народ, немајући ништа у садашњици, окретали своје очи ка данима прошлости, која их је тешила за беде и срамоте садашњице и давала подстрек у борбама и наде на боље дане. Сем тога, Срби су били један од оних ретких модерних народа, који су сачували епску народну поезију, где се задржао цео Средњи ИН еговли А А И НЕ Цар Душан, Марко Краљевић, Милош Обилић, Девет“ Југовића, изгледали су Србима блиски, равумљиви, готово као сувременици. Цела нова српска књижевност ХУШ и прве половине ХЈХ века пуна је тих историјских успомена, и романтизам је дошао само да појача једну врло јаку народну традицију и ранију општу књижевну навику.

Омладински нараштај је више но и један и пре и после њега имао ту безграничну љубав за прошлост. Тада се код нас са одушевљењем и сваки час наводила реч Ламартинова: „Историја, тог српског народа имала би се певати а не писати. То је песма која се још довршује.“ Јован Илић, 1854, у својој песми Сећање на „прошлости славне дане“, пева:

О како си Србу красна, Славо мила, славо стара, Ко на небу звјезда јасна Што светило ново ствара.

Једна од најважнијих преокупација поколења од " 1848 и од 1860 јесте да се дође до добре попу-

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 18