Omladina i njena književnost (1848—1871)

198 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

дина, оне су из жалости, биле црне боје; после су остале плаве боје“ Шрво бу их носили само глумци новога Српског Народног Позоришта, онда су их понели српеки трговци у Митровици, затим ђаци, и најзад се пренело на целу Омладину. У прво време, „душанке“ су се облачиле само у данима националних манифестација и народних састанака, после су ушле у свакодневну употребу. Одушевљење за народно одело било је једно време толико, да је Милорад П. Шапчанин у једној песми анатемисао одрођеног потомка Милоша и Марка, који иде без бритке ђорде, перног буздована и коласте аздије:

Кад те погледам жао ми пане, Чудног одела гледам ти крој

Ћурдија камо, ти сроско лане, Калпака камо перјани строј“)

Када се 1365 прослављала у Београду педесетогодишњица Другог Устанка, биле су приређене старе српске витешке игре, џилитање, и за џилит је нађена старинска реч: лобуд. Када је 1873 Др. Михаило Полит-Десанчић као посланички кандидат агитовао по панчевачком изборном срезу, њега су свуда пратили „Девет Југовића“, у доламама п са калпацима ! | Цела књижевност инспирише се тим средњејековним историјским мотивима. Још Милован Вилдаковић био је пошао тим путем, који је наставио његов ученик Евстатије Михаиловић. Јован Суботић је више но ико пре њега поплавио српску књижевност тим Феодалним романтизмом. Дабрац,

1) Даница, 1961, стр. 54. Србска вила.