Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 97

доба. 1860, Стеван Тодоровић издаје у Бечу литографију манастира Манасије. Исте године живописац Павле Чортановић издаје своје литографије: Цар Лазар и његова породица, Југ Богдан и његови синови. Опет 1860 године изилазе слике свих српоких владалаца, а 1861 Павле Чортановић даје »милом роду“ слику Кнежева Вечера, са штампаним коментарима Станоја Бошковића. 1868 „неколико поштоватеља лепих вештина у Београду“ расписују две награде, једну од 25, другу од 10 дуката, за најлешпу слику „како Бановић Страхиња савлађује Алију.< 1871 Српско Учено Друштво ретава да пошље два живописца и два археолога да сниме сликарске старине по црквама и манастирима, као и старе српске грађевине из Средњега Века. Занимљиво је да се тај култ прошлости у старијем нашем сликарству пренео и на наше данашње сликарство, и на Југословенској Изложби Београду, 1904, српско сликарство одликовало се извесним музејским карактером: сем историјских слика мало је чега другога било.

Та љубав према средњевековној прошлости све се више распростире на све шире слојеве, и јавља се у све више облика. 1860 код Мађара је била мода носити народно одело, уатилу“, тесне панталоне у чизмама, мали шешир уског обода са, заденутим чапљиним пером. И ук је био толики да се у Пешти нико није усуђивао да ивиђе са. цилиндером, ако није био рад да му се издајничка капа не набије на уши. По угледу на Мађаре, Срби почињу носити „душанке«“ и „лазарице.“ уДушанке«“ су биле што и уатиле“, само са ужим гајтанима преко груди, носиле се не са чизмама него са дугим панталонама. 1861, када је укинута Војво-