Omladina i njena književnost (1848—1871)

202 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

сасвим реалне економске и просветне борбе са културнијим суседима. Нико међу вођама омладинским није имао довољно слободан дух па да својим сувременицима каже оне крепке речи живота, иницијатива, енергије, вере у будућност, мушког полстрека на рад, које је паметни мађарски реформатор Стеван Сечењи добацио својим сународницима. Не сневајмо о прошлости ; радимо за будућност... Угарске није било, Угарска тек има да будне !<

ГЛАВА ХШ. „Срби сви и овуда.“)

Српско осећање у ХУШЛ веку. — Српски патриотизам у

првој половини ХУШТ века. — Срби према илирском по-

крету. — Шатриотизам Омладине. — Идеализација српског народа. — „Српска култура.“ — Опште посрбљавање.

Пе

Др. Матија Мурко, у своме солидном проучавању немачког утицаја на почетак словенске романтике, врло је тачно приметио) да је словенска романтика занемарила сву Филозофију романтизма, и да се јавила готово искључиво у виду нацпонализма. Словенски романтичари грчевито су се ухватили немачке идеје о „народном духу“, Уо!вздет5!, који се остварује на свој начин и саобразно нарочитом темпераменту једне етничке индивадуално-

г) Реч „Орби сви и свуда“ узета је у смислу искључивог српског национализма. Вук Караџић, који је тај наслов дао једном своме чланку, друго је нешто хтео рећи: „ја сам њима ктио показати, да ће у овом чланку бити говор о (рбима свима, макар гдје становали, као што би се од прилике њемачки казало: „Уоп Чеп Зегђеп нђегћапре,“ „Писмо Вука Караџића, Рогот, 1863, бр. 71.

2) Решвасће Јтуивзе аиј дале Апјапде дет боћтазећеп Вотатик, уоћ Ру. Маблаз Мишко. Стаг, 1897, 5. 276.