Omladina i njena književnost (1848—1871)

т

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 203

сти, и у држави су гледали израз једне душе, резултат психичког јединства нације. Фихте је стварао немачко национално осећање, приповедајући да без националнога осећања, нема правога душевнога, живота у једном народу, да је смисао тога унутрашњега живота: да јединка стави све своје силе у службу народној целини, и да је човек вечиту у колико је његов народ вечит.

Код Срба национално осећање још у ХУШ веку почело се будити. Доситије Обрадовић је бацао семе на плодну земљу, и имућно српско грађанство у Бечу, Пешти, Трсту, у већим месгима Аустро-Угарске, још из рана се осећало срџским и обилато помагало младу српску књижевност, која је себи поставила један циљ: буђење народнога осећања. Наши просветитељи из ХУШ века, са Доситијем на челу, будили су национално осећање руковођени рационалистичким идејама тога времена да просвету треба ширити на народном језику, како би се што брже и што успешније радило на остварењу опште и пуне владе Разума. Романтичари су наставили тај рад из уверења да оно што чини суштину једнога народа то је његов јевик, и да је начело народности највиши принцип модернога човечанства.

Већ у првој половини ХЈХ века, српски грађански сталеж у Банату, Бачкој и Срему збиља се осећао српски, и патриотизам, — који је по превасходству школско осећање и новога порекла "" лако се накалемио у једном народу који је сачувао много традиције, и коме су опасности од националних и верских гоњења изоштриле осећање националне овобености и самоодбране. 1836 године фратар Кајо Аџић из Вуковара пише Људевиту