Omladina i njena književnost (1848—1871)

РОА ЈОВАН СКЕРЛИЋ

те историјске улоге препородитеља трулог запада и спаситеља гњилог човечанства. Ради тога, они прво треба да булу Срби, што чистији Срби, без икаквих страних примеса. Све што је добро у српском народу, то му је од природе, све што је рђаво, то је „туђински дух“, „страни утицаје: „Само под утицајем страних цивилизација“ могла се „овде и онде изопачити природа данашњега Србина.“

И пошав са тога гледишта да је једини спаси српскога народа и човечанства, у што бољем чувању српске културе“, Јовановић у једној књизи упућеној младежи на којој Србство остаје, и Србенди кога“ гусле буде“, велича, патријархалне врлине Србинове, његов народни живот, и без милости удара на све што је страно, све туђинске „форме“ и „копирања“ са стране.) Он уздиже старо добро доба задруга, сабора, моба и гусала. Он уздише што се данас дотерало дотле уда се без зазора грди као »„простачко“, »„гејачко“, „паорско“, „грмаљско«, „шумадинско“, као „лоше све што је наше“, а да се уздиже као „нобл“, уфајин“, „отмијено и господско“ све што је туђе: Цело српско друштво он дели на оне који представљају туђинштину п трулеж, „Цариградлије“, „Рубомане“, „Швабе«, „Паризлије“, једном речју на „готоване“, и на људе народне, корисне, идеалне, — „Орбенде.«“

Иста та начела находе се изражена у изјави, којом је српско ђачко друштво Завера у Минхену, 1866, објавило свој живот целој Омладини и народу. Завера тврдм да је државни облик пролазан а да је народ вечит; да се политички народи ра-

1) Србин п Србкиња такви какви су. Матица, 1861—18968. 2) Србенда и готован. Беседа. Нови Сад, 1564. стр. 3—.