Omladina i njena književnost (1848—1871)

бо (55 о“

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

спадају, а да „Физички народи“ живе и развијају се. Ни култура не даје право ни једном народу, да господари над другим. Сваки је народ свој »Културтрегер“, сваки народ има своју културу, п што је једном народу културно, може другом да буде пропаст. С тога „Завера“ жели: да се »народ србски отресе свију туђих облика, који су му са стране силом наметнути, и да што пре усвоји старе наше народне врлине, као простоту нарави и обичаја, неодступање од народних особина, и љубав к слободи.“ А у озбиљним часовима, које српски народ преживљује, Завера се свечано заветује да ће до последњег даха свога радити уна делу слободе п јединства народног и оснивања сриске народне културе.“

Ти гласови повике на Запад и уверења у идеалну чистоту српских народних особина сваки час се сусрећу у списима, и беведама омладинским. Владан Ђорђевић, у својој новели Роса,/ј грми на „покварени Запад“, тако »пун порока“, на то велико »море неваљалства«“, које се излива својим прљаВим таласима да поплави усвету земљу“ српску, уКколевку свега што је лепо и узвишено.“ Сам реторматор Љубен Каравелов, у својој критичкој причи Је ли крива судбина“), жали бе како у БеоГраду „господска, цивилизација бечка, већ је устала 48 подсече крила старим обичајима и обредима,“ На иронично питање »доктора радикалца“ Драгише Станојевића, где је та „српска наука“, либерална и омладинска Србија, узвикнула је: „Ено је у животу нашега, народа; ено је у саборима и

7) Даница, 1961. =) Матица, 1968—1869.