Omladina i njena književnost (1848—1871)

„4 бо о

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

У опште узев, национализам је био главна нота наше романтике, и то је било најјаче п најошштије осећање наших нараштаја од 1849 па до 1870 године. У колико се измицало временом, то националистичко осећање било је све јаче и искључивије. Поколење које је улетело у живот 1848, васпитано Коларом и Штуром, било је готово више „славјанско“ но српско. Поколење од шездесетих година сачувало је то осећање словенске солидарности, веру да је Словенима суђено да обнове заморену цивилизацију и да будућност припада њима, али оно се у првом реду осећало српско па после словенско. Изнад српске народности омладинци ништа друго не стављају, и не могу ићи даље од једног ретореког национализма, доброг за тираде и ефекте. Чак ни они што су прожети хуманитарним п демократским идејама, племенитим сновима о братству народа, миру међу људима, о „Сједињеним Европским Државама“, ни они нису ништа стављали изнад начела народности. Стара Вукова Формула, којој су они дали искључив национални смисао, »уСрби сви и свуда“, била је цео символ њихове вере.