Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА ЕЊИЖЕВНОСТ 219

стира. Девича, Стефана Џиперског, Ђорђа Кратовца и Арсенија, Жаребаничког.

У књижевност улази у моду" посрбљавања. Личности у преведеним приповеткама и романима носе најзвучнија имена српска. Молиеров Воитдеојг дет ћоттте, у Даници за 1861, постаје Бонтоншранм ћифта. Антоније Хаџић посрбљава приче Мавра Јокајија. Приповетка Христифора Шмита Вова ђоп Таппепђитда постаје Ружица од Јелограда.

У том добу опште национализације, и музика _ се национализује. И тај посао предузимају два Омладинца, Корнелије Станковић, друг младих људи око Преоднице и Јован Пачу, члан Слободе у Пожуну. Станковић, који је почео компоновањем певама Гетеа и Шилера, одаје се на српску црквену музику, и приређује у Бечу један концерат српске духовне музике, који изгледа да је имао успеха. У повиву на претплату на своје Православно црквено појање у србскога народа.) „Ма који народни продукт само онда има праве своје вредности као народни, ако се сачува неповређен, ако му се сачува карактер његов.“ Он обилази српске крајеве, бележи народне мелодије, ставља у ноте многе народне и уметничке песме, као Калопере Перо, Сутце јарко, Цар везира на диван позива, Устај, устај, Србине, Радо иде Србин у војнике, Што се боре мисли моје, итд. „Он нам је, вели један његов биограф, у многим породицама које мислисмо да смо изгубили, изнова одомаћио српску песму и српеоку игру.“ И зато је његова рана смрт, 1364 године, у омладинским и патриотским круговима означена као један националан губитак.

') Јавор, 1862, стр. 47—48.