Omladina i njena književnost (1848—1871)

Шо.

бо ~

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

„4

продрла у све крајеве п у све слојеве, да је дело легалне пропаганде, мирног продирања у духовима, пзвршено. Најмањи знак тога буђења народне свести њима изгледа. као да је све зрело п готово. Еноим католици бе почињу осећати као Срби! 1849 ПиЂрортла пише о „Србима западне вјере.“ Петар Класановић, католик у Руми, оставља Матици Српској 6000 Форината за васпитање српских ђака угрчкога закона.“ Од 1866 год. новосадски родољуби почињу националну агитацију међу Буњевцима.') Омладина подржава Випјерасће 1 зоВасве потлте, које у Калачи издају два буњевачка родољуба Амброз Шарчевић и Иван Антуновић, проповедајући заједнички рад са Србима. Две трећине претплатника тих новина су Орби омладинци. На крајњем југу српском јављају се знаци живота. У Скопљу, 1851, домородци, сопственом иницијативом, отварају српску школу.'у Призрену, 1871, отвара се српска штампарија, где се штампа лист Призрен, на српском и турском језику. Нарочито Босна и Херцеговина, срж земаља српских, више су но зреле. Са поносом се наводи Саали-ефендија, родом из Чајнича, писар вакупеких добара, у Сарајеву, који, 1867, издаје у Сарајеву календар, штампан ћирилицом и испуњен народним песмама. Српски дух толико је јак да босански везир допушта да се за српске босанске школе без икакве промене, могу прештампавати школске књиге из Србије, и од !866 у Сарајеву изилази Босански Вјесник, званичан лист, са књижевним прилогом Босна, обоје на српском и турском језику. 1868,

1) 0 тој акцији, нештампан рукопис Ђорђа Поповића; Бачки Буњевци и" Шокци, стр. 9—15. :