Omladina i njena književnost (1848—1871)

(5

236 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

зура и с ове и с оне стране Саве и Дунава четворим је очима гледала да се ништа не поткраде што би будило угушено осећање слободе и правде. И за св време реакције од педесетих година, либерални и демократски дух, који се у Срба био јавио око 1848, изгледао је сасвим утрнуо. Само с времена на време, скривена у гомили индиферентних ствари, промицала, је по која реч из које се видело да још има жара под пепелом, и да још увек тиња љубав према слободи у грудима људи које је тресла племенита грозница од 1848. Такве су оне речи Седмице, 1853, о социјалним романима, Евжена Сиа, где се за популарни роман његов Ге Јилј еттат! каже да је „најбољи производ тежња. и идеја напретка које су побудиле внимање целог изображеног света“, и да јеу њему „пуно благородна одушевљења за благостање страдајуће класе

— надничара — на западу“, да бе у њему »одкрива подпуно задње намере језуита и свештеника —— ултромонтанске партије која најподлијим средствима тамошњи прост свет угњетава п до своје цели — а то је посредствено гостодарство над светом — доћи тежи“'), Исто тако, у Шума-

динци, нарочито у ранијим годинама, њен уредник радо је правио либералне и републиканске алузије противу апсолутизма владара и реакционарства влада.

Али то су били само појединачни случајеви и усамљени гласови. Тек око 1860, пошто су се са штампе и јавног живота скинуте тешке везе, почиње се и код Срба будити заспали дух слободе. Млади либерали који су узели удела у преврату од 1848, некадашњи чланови Дружине Младежи

') Седмињца, 1858, стр. 78. Класичност француског начина. писања.