Omladina i njena književnost (1848—1871)

бо 2 ~

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

Србске, били су задахнути напредним, уставним идејама, и радили да изведу не промену личности на престолу но основну промену поретка. Светозар Милетић, кидајући са лоајалистичким традицијама према Аустрији, која је тако лака срца жртвовали Србе, није хтео да Војводина. буде Вандеја. хабсбуршке монархије, старао се да помири идеале националне слободе и уставности, и тражио везе са либералном опозицијом мађарском.

За све време свога рада, Омладина не прави разлику. — као што је био случај код неких чешких романтичара — између рода (пабо) и народа (рорчјиз). Наша омладина то сматра за једно исто, и њен је национализам демократски као што јој је њен демократизам националистички. Од почетка

ездесетих па до почетка седамдесетих година даје се приметити то јачање демократског осебања: од либерализма иде се радикализму, републиканству, и најзад социјализму.

Један жив и речит пример који су наши омладинци тада имали пред очима, према којом су израђивали своје идеје и удешавали свој. рад, била, је акција талијанских републиканаца, Мацинија пи Гарибалдија, који су у то доба васкрсавали Италију.

После неуспеха, револуције од 1840, несаломљиви Мацини у затвору у Савони био је сковао велики план ослобођења Европе, Је да организује све младе, живе силе у земљама Западне Европе, да оне, на супрот старој, угњетачкој Европи, која је газила народности и народе, на супрот „светом савезу“ владаре и влада, створе савез слободе пи напретка, који би заједничким силама, И по смишљеном плану, радио на делу општег

со