Omladina i njena književnost (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

9 но) стрије и Турске. Он је држао да Италија треба да буде за ствар Јужних Словена, Мађара и Грка не само из општих хуманих разлога, но из свога најближег интереса: ти народи, ослобођени и јаки, значили би ослабљење Аустрије и бедем противу руског царизма, и један Балкански Савез са седиштем у Цариграду био би нова снага цивилизације и напретка у Европи.

У току преговора. са изаслаником српске Омладине, Мацини је изблиза излагао свој смели и широко ехваћени план: Италија и Србија треба једновремено да објаве рат, Италија Аустрији, Србија Турској. У случају устанка у Босни и Херцеговини, Гарибалди би дошао са својим добровољцима и ставио се на чело српских устаничких чета. Кошут је, у име мађарске емиграције, био ушао у ове преговоре. Исто тако. Омладина је ухватила везе и са пољским револуционарима. Још у току 1868, Мацини је био послао нарочитог човека до Београда да продужи рад на извршењу лондонског плана.

Несрећом, Кнез Михаило је сазнао шта се смишља. Он није трпео да се когод меша у ствари унутрашње политике, у погледу спољне политике није хтео ни да чује да когод може радити другче но како он мисли. На тај начин, намераван рад био је обустављен, али везе између Мацинија и Омладине остале су, не тако поверљиве као 1868, али ипак довољно јаке.

Мацини је са великом пажњом пратио развој догађаја на Балканском Полуострву. Септембра 1865 упутио је он у Га Глђетв Сен-Марка де Жирардена, једног од вође либералне опозиције Наполеону Ш, и у Герценовом Колоколу, отворено писмо