Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 241

Застави. 1867 Застава доноси превод Стевана Д. Поповића Бузепе Мацини и религиозна страна талијанскога покрета, који је прво читан у берлинској дружини Збору. Када је Мацини умро, 1822, Млада Србадија је оплакала смрт „вечитог бунџије« и „седог републиканца“, у коме је „Италија, изгубила свога најчувенијег родољуба а човештво једног од најплеменитијих духова његових“. Змај је исто тако ожалио смрт човека који је био

Узданица звезда многих милијуна, Узвишен је био над милошћу круна.

И пошто је опевао његове републиканске врлине, песник позива неслободне и несједињене народе да на надгробној плочи великог борца урежу речи:

Слава нашем добу, деветнајстом веку, Што Мацина роди на углед човеку.

Исто тако, Змај је 1882 опевао смрт Гарпбалдпа, »неумрла дива“, „узора грађанских врлина“, узвикнув му:

Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења !

Али много важније од ових песничких и општих симпатија биле су материјалне везе које Је Омладина имала са Мацинијем и талијанским рет. волуционарима. 186, Владимир Ј Јовановић се преко Тледстона, упознао са Мацинијем. Велики талијански републиканац, са оним лепим идеализмом и широким идејама које су имали демократи његова поколења, замишљао је један велики ослободилачки покрет на целом Југо-Истоку Европе, један савез словенских и латинских народа против Ау-

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 16