Omladina i njena književnost (1848—1871)

946 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

тања, закључивао је ла Европска Демократија треба да реши Источно Питање у духу својих федералистичких и демократских идеја. Источно Питање му не изгледа као релпгиозно питање, не вначи борбу крста противу полумесеца, то је питање права на живот балканских народа, могућности да и они ступе у коло просвећених народа. После те дискубије, женевски конгрес је донео ову одлуку: „С обзиром да мир и слобода у Европи не могу на сигурном основу почивати, ако се онп не ослањају на аутономији и самосталности свију народа без изузетка: с обзиром да сагласност између пољске, источне и западне демократије јесте битни услов за образовање европске конфедерације, — конгрес се изјављује: да пољско питање, источно питање, као и питања других словенских народа, морају се решити најтиром практичном применом ошптега начела аутономије народа“). Али како су се ти слободни мислиоци бојали да се иза свега тога не крије каква религиовна борба, како су немачки делегати имали непрестано пред очима баук панславизма, конгрес не доноси ближе одлуке, п поверава једном нарочитом одбору од пет чланова да прибере све потребне податке да у појединостима проучи то вложено и тешко питање.

Лига Мира и Слободе држала је други конгрес у Берну 1868, трећи у Лозани 1869, четврти Бавелу 1870, пети опет у Лозани 1871, шести

2

5) „Арре] де Ја Јлопе теегпаЏопаје де Ја Рајх ег де Ја Гљђеге, а Ја Фбтосгаће ројоппаје еб а сеПез Че #опз Јез репрјез Фтескетепе пуегеззе, Чапз Ја дпезџоп 4 Опепфе. — Љев Ета!- та 4 Еиторе-1ге Уететафбеп Убаалеп соп Еитора — СП ман ит 4 Еитора. Вићент де Та Татие пиегпаНопаје де Ја Рах еј де Ја Тађегее. 1870. У 1.