Omladina i njena književnost (1848—1871)
“9 — ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ
и последњи у Лугану. То је било после рата од 1870—71, који је тако свирепо демантовао њене хуманитарне идеје општега мира и братства народа, после Комуне, која је исто тако свирепо демантовала њене идеје солидарности друштвених класа. Националне и социјалне супротности учиниле су да је у току 1872 Лига сасвим нестала.
Од велике је важности да је Лига Мира и Слободе имала утицаја на српску Омладину, и вадахнула, је демократским, каткада и космополитским идејама. Виђени чланови Омладине радили су да се ставе у везу са Лигом'). Владимир Јовановић, који је у ЖКеневи издавао Српску Слободу, прокламовао је братство Младог Српства ува Младом Европом и новим светом, о чију се здраву свест разбијају таласи оног мора неправде и порока у које се стара деморалована Европа дави«. Он је истицао да српска Омладина нема искључиво националан идеал, да она гледа даље преко уског и себичног национализма; „она се бори против свију предрасуда, она износи на видело потребу слоге међу народима, који се подижу из својих развалина; она потврђује да ће се међународно братство славним успехом крунисати').“
Конгресу Лиге, који се 1867 држао у Лозани, Омладина је послала овакав поздрав: „Уједињена Омладина Српска, убеђена да тек под условима опште слободе Србство може бити најнапредније, не може а да не пошље своје братске поздраве
1) Без Кгаћа- тв 4 Шиторе. 1870, М 1, р. 7: „Пе зетђје, плу је|Фге попз езб адгезвбе рат пп тетђге соггбвропдале, лото Ри 4 те аввосјаћоп Фев рабоћев вегђев, (огтбе ропг рторавет Јев ргтотрев Четостанупев Фапв се раув. еб фш аФбзте ве теНет а поште Глоте«.
2) Владимир Јовановић: да народ и слободу, стр. 211. 184.