Omladina i njena književnost (1848—1871)

“у

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

69 ср међународном Сабору Мира, Сабору који ће протествовати против угњетавања човека човеком и тражити ошште слободе“. Србија је поздравила отварање конгреса као „величанствен појав у историји развића генија човечанског“. „На њему ће, додавала је она, први пут да се огледа снага, младе Европе која до данас делаше у расутим гомилама, у засебним групама. То ће бити први конгрес, на коме неће бити заступљени интереси појединих влада, одношаја династичких, већ истински интереси народа и човечанства ).< Застава је ва нарочитом пажњом пратила рад конгреса и доносила извештаје у појединостима, по. листу Га 5илззе тадлсале. ~

Конгресу Лиге Мирв и Слободвг у Лозани, 1869, присуствовао је и Светозар Марковић, који је штампао свој ошпирни извештај у !11 броју Заставе за исту годину. Српски омладинац нарочито истиче Конгресово признање права на „народну самосталност народима Балканскога Полуострва“, и вели: „ово је најреалније од свију решења што је овогодишњи конгрес донео“. 17 септембра присуствовао је он банкету Лиге, и одушевљено прича знамениту беведу Виктора Ига о републици п социјализму. И он представља „великог песника слободе“, заштитника „спротних против гажења п сваковрене тираније“, „старца од 67 година са поноситим стасом п ватреним погледом“, где као какав бујан младић беседи у0о тужним и крвавим данима од 48 до 52 год. када је пропала слобода Француска“.

Изгледа да се није зауставило само на симпатијама по новинама. Застава, 1369, (бр. 146)

1) Србија, 1867, бр. 34.