Omladina i njena književnost (1848—1871)

256 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вели сам писац, цео овај речник (јесте излог начела, демократије.“') То значајно дело има нешто равнородну инспирацију: ту се позива и на „прокламацију права човеке и грађанина“, и на јакобински устав из Револуције, п на идеје енглеских либерала, нарочито Џона Стјуарта Мила пи манчестарских економиста, и па идеологију Француских републиканаца од 1848 п шездесетих година, и на деистички спиритуализам слободоумног рационализма, а исто тако ту је величање старог српског патријархалног живота. Зло, разлаже се ту, долази од незнања и несвесности људи ; просвета је најбољи пут ка слободи; духовно ослобођење претходи материалном ослобођењу. На супрот лажи, предрасудама, насиљу, аукторитету истиче се. истина, здрав разум, „умност“, слободно испитивање, слободна мпсао човекова. „Наука може допустити у друштву само установе које се темеље на слободној вољи свију, па и позив свој налазе у томе, да обштој вољи служе.“ По себи се разуме да је демократска република, са начелом све народом за народ, облик тога разумног друштва, и само у њој појединци и народи могу да имају услова за свој живот, развијање и срећу.

Републикански идеал Омладине био је тесно везан са идеалом једног Балканског Савеза. Сва Демократија на Западу, и Мацини, и Гарибалди, и републиканци око Лиге Мира и Слободе, препоручивали су конфедеративну републику на Балкану и на Доњем Дунаву, Балканску Кофедерацију или Дунавски Савез. Велики део Омладине, сневајући увек Душаново Царство, није се могао загрејати

1) Владимир Јовановић: Џолитички Речник. Св. А. Шрви део. На свет издала уједињена омладина српска Нови Сад, 1870, стр. 728.