Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

(55) (ЕТО ср

„династија“, „кабинета“, калуђера, попова, власника, сваке врсте, и жели пун, коренит преображај натрулеле „маторе Европе“, на основу правих народних и човечанских интереса. Драгиша Станојевић, у својој полемичној књижици Шта је говорено на Св. Саву у Вел. Школи, паводећи Прудона, истиче потребу да се у Србији створи једна радикална странка, „која ништа не допуњава ни поправља, већ из темеља руши да би сасвим нов створ подигла,“ | и сам Панта Срећковић, у својем првом предава, у на Лицеју,) говори језиком Васе Пеларшћа, не штеди оне „који су само од туђе муке и рада живјели“, и цела историја му изгледа као вечита п неумољива борба између владара и поданика, сиротиње и богаташа, мушких и женских. Он хвали револуције, којим човечанство изилази из унеприродног, грубог, насилног стања.“ Револуције „јошт у наше вријеме трају и имају ту намјеру, тај смисао, да искоријеле свакојака угњетавања народа, бирокрације и угњетачке остатке средњевјековне аристокрације.“ Позната и републиканска Историја Света Милоша Зечевића, која је својом романтично-републиканском реториком уливала љубав према, слободи код неколико наших нараштаја, и својим идејама, и језиком којим је писана, потпуно припада омладинском добу и његовој књижевности.

Сотрив политичких доктрина Омладине био је Политички Речник Владимира Јовановића, који је 1870 ивишао у ивдању Уједињене Омладине СОрпске. То је нека врста демократске енциклопедије, нешто налив на енциклопедију ХУШ века. „ Управо,

1) Развитак свијести историјске, Датица, 1861.